| |
Eva Braun je bend od koga se obeležavanje lepih jubileja moglo očekivati, najpre zato što su se još kad su se pojavili delovali tako elegantno i efektno zagledani u muzičku prošlost, a tako je svih ovih 20 godina ostalo.
Nostalgija, ta divna, lepa, nežna i tužna reč. Neko je lepo primetio da je rok kultura sigurno najmlađa kultura, koja je najviše opsednuta svojom prošlošću. Svemu se vraća sa nostalgijom, sve se reizdaje, prepakuje u deluksna, megalomanska izdanja, svaki iole okrugao broj postaje razlog za još jedan pokušaj pražnjenja vaših novčanika koji bi trebalo biti sve puniji proporcionalno rastu godina na ličnoj karti...I bendovi koji uspevaju da osptanu na sceni dugi niz godina pokušavaju da se ogrebu o ovaj fenomen, pa već dugo godišnjice kultnih albuma obeležavaju presviravanjem istih vernim fanovima i onima koji nisu imali sreću da se rode kad su se te velike stvari dešavale. Ove prostore su ti fenomeni nekako zaobilazili, što zbog inertnosti i/ili nepostojanja stabilne diskografske industrije, što zbog nezainteresovanosti ili nesposobnosti bendova da na istim jednostavno i efektno keširaju. Eva Braun je bend od koga se obeležavanje lepih jubileja moglo očekivati, najpre zato što su se još kad su se pojavili delovali tako elegantno i efektno zagledani u muzičku prošlost, a tako je svih ovih 20 godina ostalo.
Slična atmosfera dočekala nas je i u subotu. Bilo je tu i onih koji su bili tu i pre nekih dvadesetak godina kada su Bečejci po prvi put pohodili Beograd, najavljujući i predstavljajući svoj debi album Prisluškivanje, i onih koji tada možda nisu bili ni u petogodišnjem planu svojih roditelja. Što je najzabavnije, a sigurno najvažnije za bend, ovi drugi su najvećim delom i ispunili prvih nekoliko redova i zdušno otpevali sve pesme, najpre one starije od njih, pošto su nas domaćini najpre najavljeno počastili sa celim debi albumom od A1 do B6, pa redom sve singlove sa Pop Music, Hardcore, Everest i Playback. Naravno da u skladu sa sadržajem i atmosfera zagrevala, postajala sve opuštenija i veselija kako si se ređali hitovi, pa je posle najva poslednje numere "Posle tebe" dočekana uz burne zvižduke. Naravno da je sat i po bilo malo, pa su usledila još dva bisa i još pola sata horskog pevanja. Kad završite koncert sa "Odvedi me iz ovog grada", teško da možete da očekujete da će publika tek tako da se okrene i ode, pa su mnogi "Prisluškivanja" premotavali u glavi i sledećih dana. Što se mene tiče, sinoć se možda nije ‘dogodio’ najbolji koncert Eve Braun, bar od kada ja pratim rad ovog simpatičnog benda (evo već 20 godina), ali videli smo jedno sigurno i ubedljivo veče, posle kojeg dosadnu kišu na putu kući nismo primetili. Puna kapa.
tekst - Predrag tomić
foto - nebojša mićković
|
|
